Ceo dan me muci, noc. Sve boli. I u dusi i u telu. Cak sam u jednom trenutku osetila mucninu i nagon za povracanjem. Uzalud, nece. Ne moze se to povratiti.
Ljudski organizam je napravljen tako, da mozes povratiti samo sitnice: hranu, previse alkohola, tableta i tuce, nekih takvih, sitnih stvari...
Promasene zivote , izgubljene nade, i uopste pokvarenu proslost ne mozes povratiti, ma koliko se trudio. A onda sam ukapirala i zasto. Zato sto "to" nisam ni svarila...
I opet osta ona knedla u grlu. Sto bi rekli: ni tamo ni 'vamo- odvratan osecaj.
Ne znam kako je to kod tebe, kako se Ti boris sa tim??? Nema Te da mi kazes. Dopisujem se ja, tako, sama sa sobom- zar nee???
Nadam se, samo, da si u dobru i u miru sa samim sobom..
Najvaznije je ako te ima za samog sebe, ja cu se snaci, vec nekako, sa ovom koja mi je u kozi..nece ona da me napusti iako bih ja htela..ali, ceracemo se jos!!!
